Помен „ЧИЧИ“ У КОНАТИЦАМА

11781678_941574359236741_6838167152836427897_n (1)11781834_941573075903536_3780626429331821887_n (1)11745695_941574795903364_6997654265492722462_n11705270_941574629236714_1805823416381043627_n11695022_941573502570160_7727361040599911587_nИмајући на уму чињеницу, да се и поред рехабилитације Ђенерал,а не открива место његовог укопа,председник Равногорског покрета је наредио стављање у пун погон свих ресурса Равногорског покрета.Предраг Богићевић је наредио пробно покретање свих снага Равногорског покрета у циљу да се изврши додатни притисак на актуелну власт да отвори архиве УДБЕ и открује тачно место покопа злочиначки убијеног Ђенерала Михаиловића,комунисти су на лажном процесу са лажним сведоцима и доказима мучки убили Ђенерала.

Због тога су сви ресурси Равногорског покрета покренути.Увише градова се по плану спроводи обележавање датума злочиначког убиства.Почело је од Планине Рогозне,Јагодине,Ивањице,Београда,Деспотовца и обележаваће се по плану до откривања гроба.У свим градовима је организован помен и дефиле Равногорског сасатава и Гардиског батаљона из региона или области.

У Конатицама код Обреновца,Београдски регион на челу са председником Маријаном Манићем је организовао код споменика у том селу подигнутог у помен жретвама и погинулим јунацима Авалског корпуса.Овај споменик је подигао својим средствима ктитор Милисав Марковић.Свештенство СПЦ је служило помен пред окупљеним становништвом и Равногорцима Београдског региона из Обреновца,Београда,Уб-а.Лазаревца и др.

Овим је Београдски регион показао одличну организованост и способност да изврши све постављене задатке.

Са вером у Бога,за Краља и Отаџбину!

ДЕФИЛЕ У ДЕСПОТОВЦУ!

IMG_20150721_094249IMG_20150721_095946

СУТРА 21.07.2015. године.Одржаће се смотра и дефиле Равногорског покрета у ДЕСПОТОВЦУ.
у 8.00 је помен погинулим јунацима
у 9.00 је постројавање и дефиле кроз Деспотовац.
Тиме се наставља акција Ресавско Поморавског региона и Централне области „РАЗБИЈМО ЛАЖИ О РАВНОГОРЦИМА“
Представљамо се Србији онкакви какви стварно јесмо,Дисциплиновани,организовани и технички и логистички спремни да организујемо све врсте окупљања.Уједно и да све УДБАШКЕ творевине осветлимо и покажемо јавности ко су.
После Јагодине,Ивањице сад Деспотовац има прилику да види гардиски батаљон.СВИ У ДЕСПОТОВАЦ!!
Са вером у Бога за Краља и Отаџбину!

ВЕЛИЧАНСТВ ЕНО У ИВАЊИЦИ!

11041260_870543113015863_5506964954543389040_n10302637_870542193015955_5645566449886106704_n11755256_870542289682612_9167815614552668011_n11737923_870546943015480_4779598054869324123_nVidov dan 018Vidov dan 008Поштована Браћо и Сестре,данас је у Ивањици одржана централно обележавање дана мучког и злочиначког убиства нашег ЧИЧЕ.На данашњи дан је мучки убијен од злочиначке КОМУНИСТИЧКЕ РУКЕ.Потомци тих злочинаца и данас седе на власти,преобучени у демократе,социјалисте,напредњаке.
Подмукло и злочиначки својатају нашег бесмртног хероја.Крију његов гроб, јер би тај гроб постао једно од нјајсветијхих места за сваколико србство.Помени дефиле равногорско четничких јединица је организова ОО ИВАЊИЦА и Председник Моравичког региона наш брат,Милојко Јоровић.Дводневно обележавање овог тужног дана почело је у чењтвртак низом културних манифестација .Круна вечери у четвртак било је књижевно вече где су промовисане песме Душана Марковића и Књига Антонија Ђурића „ЦРВЕНА КУГА“.Говорили су Антоније Ђурић,који је надахнуто осликао сатрашна страдања од комунистичких и удбашких злочинаца.Душан Марковић је читао своје патриотске песме пред многобројном ивањичком публиком.У петак је испред „ЧИЧИНОГ ДОМА “ И СПОМЕНИКА,свештенство грсадске цркве одржало помен.Гардиска јединица(батаљон)Централне области је  постројена под командом Мише Весића команданта гарде.Потом је командант гарде повео батаљон короз Ивањицу у свечаном дефилеу. Ивањица  је други град у Србији који је видео снагу Равногорског покрета и чуо химну Равногорског бпокрета „Спремте се спремте четници“.Окупљено грађанство и равногорце је говором поздравио и председник покрета Предраг Богићевић.Говорећи председник је истакао да је Србија поново пред страшном дилемом која се увек поставља пред Србе.Да се опет крчми наше богатство,земља и народ.Да се праве договори без и против воље народа.Да све странке и оне на власти и оне у опозицији трче у крило ЕУ по сваку цену,без достојанства и чувања народног интереса.Равногорски покрет то сигурно неће посматрати.У истом тону је говорио и Милојко Јоровић поменувши да све ове власти као следбеници комунистичке праксе дугују Србији и њеном народу две ствари,прва је место укопа ЧИЧЕ и друга је да на његов начин бране државу.Душан Марковић је рекао да сви треба да знају да у 110 годишњој традицији четништва три пута је пролглашавана четничка акција и да је изгледа дошло време за четврти пут.А сви у Србији знају шта то значи и када се она проглашава.Дан је завршен заједничком посном трпезом.Ивањица са братом Јоровићем је дала нови задатак свим организаторима Равногорских скупова а то је да је да их достигну.ИВАЊИЦА ВРЛО ДОБРО!
Са вером у Бога за Краља и Отаџбину.

17.07.2015. СВИ РАВНОГОРЦИ У ИВАЊИЦУ!

ПОШТОВАНА БРАЋО И СЕСТРЕ!!
ЦЕНТРАЛНО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ И ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ МИХАЈИЛОВИЋУ БИЋЕ ОДРЖАНО У ИВАЊИЦИ.ОРГАНИЗУЈЕ га БРАТ МИЛОЈКО ЈОРОВИЋ ПРЕДСЕДНИК МОРАВИЧКОГ РЕГИОНА:

Сатница
-четвртак 16.07.2015 у 21 час књижевно вече и промоција књиге патриотских песама Душана Марковића
-17.07.2015 окупљањ у порти цркве у центру Ивањице у 10.часова
-парастос и помен у 11часова
-11 и 30 полагање цвећа и паљење свећа на гробу Дражиних родитеља.
-12.00 Заједничка тршпеза.

Детаљније у Ивањици!

Очекује се велики број гостију.обавеза сваког одбора из Централне области и осталих области је да дођу са бар једним одељењљем у радним оделима.Ово је обележавање за наш покрет ВРЛО БИТНО,јер је кућа и споменик Ђенералу поверен на старање Равногорском покрету.
УЈЕДНО СВЕ УПОЗОРАВАМО ДА СЕ ОРГАНИЗУЈУ И ЛАЖНЕ ПРОСЛАВЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ РАЗНИХ ГРУПА И СТРАНАКА У ЦИЉУ ДА ЗАМАГЛЕ И ОДВРАТЕ ПАЖЊУ СА ОВОГ ДОГАЂАЈА.ЗАКАЗУЈУ СЕ НА НЕПОТВРЂЕНИМ МЕСТИМА ЂЕНЕРАЛОВОГ МУЧКОГ УБИСТВА.ТИМ ПРОСЛАВАМА СЕ ИДЕ НА РУКУ КОМУНИСТИЧКИМ ЏЕЛАТИМА И СЛАБИ СЕ КОРПУС И СНАГА ПРАВИХ РАВНОГОРАЦА-ЧЕТНИКА.УЈЕДНО СЕ И ЗАБАШУРУЈЕ ПРАВО МЕСТО МУЧКОГ И ЗЛОЧИНАЧКОГ УБИСТВА И ОДВРАЋА ПАЖЊА.ЗА СВЕ СЛЕДБЕНИКЕ И ОДБОРЕ ВАЖИ ПОЗИВ У ИВАЊИЦУ КАО ОБАВЕЗУЈУЋИ!
НЕЋЕ СЕ ТОЛЕРИСАТИО УЧЕШЋЕ НАШИХ ЧЛАНОВА У НАШИМ ОДЕЛИМА И ОБЕЛАЖИЈИМА НА ЛАЖНИМ КОМУНИСТИЧКИМ ОБЕЛЕЖАВАЊИМА и БИЋЕ ДИСЦИПЛИНСКИ НАЈСТРОЖЕ КАЖЊЕНИ ОНИ КОЈИ СЕ ОГЛУШЕ О УПОЗОРЕЊЕ:ТУ НАМА ПРАВИМ РАВНОГОРЦИМА-ЧЕТНИЦИМА НИЈЕ МЕСТО!
СА ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!
СВИ У ИВАЊИЦУ!!!!

На данашњи дан 11. јула 1844 године рођен је Краљ Петар I

На данашњи дан 11. јула 1844 године рођен је Краљ Петар I Ослободилац. Остао је упамћен као демократски владар у чијем мандату је забележен снажан успон Србије

Фотографија корисника Краљ Александар I Карађорђевић

Српско село-поглед из националног угла

 

Данас је модерно српско село поистовечивати са нечим назадним, огранићеним и бескрајно затуцаним. Модерно је некога називати сељаком само кад желимо да ту особу увредимо.Модерно је село сматрати нечим превазиђеним, толико различитим од града, да се при самом његовом спомену преврћу очи и подижу носеви.Модерно је, али да је и нормално?
Ако само мало погледамо у историју, видећемо да нас је то „смрдљиво село“ више пута током наше историје спасавало од потпуног нестанка, и друштвеног и биолошког.Још су српски владари у „мраћном“ средњем веку препознавали значај сељака и чињеницу да се свака држава, ако жели да опстане, мора ослањати на ту вредну и самопрегорну масу масу жилавих, сунцем опаљених људи, који су своје животе посветили симбиози са природом. Још је велики српски владар Стефан Душан у своме Законику заштитио, колико толико, тог сељака, који је чинио зилу куцавицу великога царства.
Кад су Турци заузели ове просторе, и владали њима више од три века, намецуци своју веру и начин живота, која је то сила која је очувала националну свест и душу овог народа? Речи ћете, Црква. Да, једним делом свакако. Али ни црква не би ништа значила да није било оног Милојка или оног Стојана или оног Петра из села овог или оног, који је у зноју лица свога гурао онај плуг по највећем сунцу, у срцу се молечи да зулумчари оду.И који је своју кућу ћувао и веру ћувао, и песме и приче и бајке и успомене на српске хероје. И децу пазио и правио..Све у нади да ће зулумцари једном отићи. Требаће све то, једном, кад будемо слободни. И тако стотинама година.
А кад је куцнуо час, ко је први полетео да ослобађа отаџбину? Да нису можда Београђани, Крушевљани, Крагујевчани?У малом броју, да. Али главну и ударну снагу чинио је опет тај мали,спечени сељак, навикнут на муке и недаће. Гинуо је са осмехом на уснама јер је вековима учен да тако треба, да се домовина тако брани, жртвом…
А ко је ратовао у Балканским, Првом светском, Другом светском? Опет тај мали геђо, тај презрени лик из прича и вицева.И кад су се ратови завршавали ко је земљу обнављао? Ко се вратио одмах своме тешком послу, не тражећи положај и функцију, чак и помоћ? Опет тај сељак нас омрзнути..
А данас њега полако нестаје. Лошом политиком од 1945 па на овамо, села се прелише у градове, остаде само пустахија зарасла у коров. Село више никог и не занима. Сељак је отписан,и његова земља коју су преци знојем заливали. Сада ће бити премерена и продата некој компанији из те светле и врле Европе која ће ту направити фабрике, да униште оно мало здраве земље и људи што је остало.
Да ли је то намерно рађено? Не знам. Молим Бога да није, јер би то значило да смо ми луд народ који пуца себи у ноге, јер је село било покретач држава.А можда и јесмо луди…
Аутор: Иван Вукосављевић

ATANASIJE

ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ ОТВОРЕНО О ИЗДАЈИ У ЗЕМЉИ

05/04/2013

Kosovo i Metohija, dve reči – dva imena jedne dvostruke a jedinstvene Nebozemne stvarnosti, Nebozemne Otadžbine svih verujućih u Hrista Srba, Svetosavskih i Svetolazarevskih.

Kosovo – žrtveno polje zemaljske bitke s telom i u telu za telesno biće i bitovanje, borbe i poraza prsa u prsa u zemaljskom carstvu, ali pobede i slave u Carstvu Nebeskom. Zato je to polje Krsta i Vaskrsa, poprište podviga u istoriji za Nadistoriju, u vremenu za nadvreme Eshatona. Polje strašnog Sudilišta ljudskog i Strašnoga Suda Božijega. Polje krvavo kao božuri, ali i žutozlatno kao Svete Mošti Mučenika.

Metohija – polje hleba i vina, polje žrtve za dušu, zato polje Zadužbina, podviga za duhovno biće i bitovanje, zato prepuno Svetinja i Svetilišta, Manastira i Isposnica, Grobova i Spomenika, od pešterâ viš Pećske Patrijaršije i Visokih Dečana do spaljenog Deviča i srušenog Svetog Marka u Koriši.

To je nebozemna dvostrukost i zemnonebna usmerenost Srpskog Kosovometohijskog naroda: Kosova – vodoravno, Metohije – uspravno. Ipak, samo naizgled krsna dvojnost. Jer se proteže u širinu i dužinu i dubinu i visinu Bogočovečanskog jedinstva sa svima Svetima (Ef.3,18).

I Kosovo ima svoje nebeske Zadužbine koje usmeravaju i opredeljuju Srbe za Carstvo Nebesko.

I Metohija ima svoje borbe za zemaljsko bitovanje i istorijsko delovanje ljudi na njoj.

Zato je bolje, i tačnije, istorijski i duhovno posmatrano, reći i zaključiti: da je Kosovometohijska istorija Srpska i bitoslovlje Srpskog naroda u jedinstvenom znaku četvorokonačnog Krsta koji je istovremeno i beskonačni Vaskrs.

Čovek je Krst, živi hodeći uspravni i vodoravni Krst, smrtno raspeto i pashalno vaskrsno biće, na zemlji rasprostrto i sa zemlje uspravljeno i upereno ka Nebu.

Srbi su zaista Nebozemni narod, jer nam je takva vera, i takva istorija – odkako smo poznali Hrista Bogočoveka, poverovali Raspetome i Vaskrslome, i pošli za njime – Jagnjetom Božjim, kudgod Ono pođe(Otkr.14,4) –njegovim i našim Krsnovaskrsnim putem (Mr. 8,34-36).

To je tako, i jeste, i biće. Makar se i podsmevali i rugali bezbožnici i bezakonici, neljudi i bezljudi, nadmeni silnici i kukavički nasilnici, antiljudi i antihrišćani, ma to bili i nametnuti spolja i iznutra vlastodršci, otuđenici od čoveštva i čovekoljublja, od svetinja fizičke i duhovne Patrije i patriotizma, komunisti ili kapitalisti, podjednako isti, sa istoka bez Istočnika, ili sa zapada bez Eshatona, sa istoka bez Svetlosti Istoka, sa sumračnog zapada bez Zore Budućnosti.

U znaku Krsta i Vaskrsa video je i doživeo Kosovo, branio ga i odbranio u duši, svesti i savesti Srbinovoj Lazarev sin Stefan Visoki, pokosovski Srbin, pobornik a ne izdajnik Kosova i Metohije posle Kosovskog poloma. On nam je i danas primer i vođa, a ne nadmeni licemeri Zapada, ili domaći malodušnici, depresivne mrtve savesti bez-obraz-nika. I sveti pesnik slova ljubve i danas nam, sa Narodom Pesnikom, poručuje:

Braćo moja, Srbi Pravoslavni,

ak′ i jesmo izgubili carstvo

duše svoje gubiti nemojmno!

Na Kosovu i Metohiji nije se nikad prestajalo pamtiti Slavno Kosovo i Metohijski Manastiri, i očekivati oslobođenje, poručuje nam Prizrenac Petar Kostić. Tu poruku smo i nedavno čuli boraveći na svetoj Zavetnoj Zemlji Srpskoj, stradalnoj ali uvek živoj, jer Krsnovaskrsnoj.

*dacicv

A kakve poruke Srbima na Kosovu i Srbima od Kosova do Jadovna šalje danas Premijer Srbije?

“Gotovo 10 godina Kosovo je bilo tabu tema i o njemu, zvanično, niko nije smeo da kaže istinu. Pričane su bajke. Lagalo se da je Kosovo naše, pa je to čak ozvaničenoi Ustavom (sic!?). Danas, taj isti Ustav ni najmanje ne pomaže”. (NIN, 7. mart 2013; preneli i veći listovi). “Šta očekivati u državi u kojoj se premijer javno odriče svog Ustava”? (V. Novosti, 10. 2. 2013).

I slaga Premijer ovakve, s ovakvim Predsednikom Vlade unesrećene Srbije. Slaga kao licemer i prelivoda, direktno u lice, u srce i pamet, svest i savest svakog budnog, slobodnog i odgovorno pamtećeg Srbina. Osim ako je toliko zaboravan da ne pamti da je on isti, ne samo poslednjih deset, nego i više decenija bio u vlasti i na vlasti, za koje vreme je Kosovo i Metohija otuđivano i gubljeno, ponajviše od njegovih komunista, glavnih krivaca za noviju tragičnu istorija Kosova i Metohije. (Šta očekivati kad i njegov Predsednik ovakve Srbije izjavljuje: da bi sledovao Titovu “spoljnu politiku”, a znamo dobro da je ona bila po ceni unutrašnje antisrpske politike? – obe izjave u Politici,10.3.2013). I još se ne zapita zaboravni a lako pričljivi Premijer: Koliko su njegovi ovakvi “pregovori” i famozni mu ovakav “dijalog”, doprineli i doprinose takvom stanju Kosova. (Ako ovako nastavi, uskoro neće moći da ode ni u Preševo, ni u Novi Pazar, jer tamo odlučuju zapadni ambasadori, što je takoće “tabu tema”).

Zašto se g. Dačić nije zapitao: dokle će ovakav pregovarač sa ratnim zločincem Tačijem (šta bi sa istragom o “Žutoj kući”, makar po izveštaju Dika Martija, o čemu Kosovski Srbi, i svetska javnost, odavno znaju mnogo više?), sa ovakvim udvoričkim odnosom prema licemerju vrha Evropske zajednice i “totalitarne demokratije” Amerike, zarad mitologije o psevdoraju “Evropske Komune”, dokle da priča bajke i obmane Srbima Kosova i Metohije, i ne samo njima (dovoljno je samo sravniti njegove izjave pre i posle svakog “dijaloga” u Briselu, i uporediti ih sa Tačijevim, a još pre uporediti ih sa “dostignutim dogovorima” i rezultatima na terenu)? Izdaja Kosova je na delu, kao i “uspostaljanje granica” (jer g. Premijer veli da “ne zna/mo/ granice Srbije”), a na to poodavno potsećaju mnogi pametni i patriotski Srbi, i naravno ljudi Crkve (za koje Kosovo i Metohija nije nikada bila “tabu tema”, pa ni pod Titrovom i ovom sadašnjom vlašću – vidi: Zadužbie Kosova, 1986; Memorandum SPC o Kosovu i Metohiji, Bgd. 2004, i najnoviji Podsetnik).

G. Premijer nikada ne reče Ako Bog da, poput npr. Pašića u sličnoj ili i goroj situaciji. A kako i da se priseti i prizove Boga Živoga i Istinitoga, Boga Nebozemnoga, jer Ovaploćenoga i Raspetoga i Vaskrsloga, Koji na Nebu živi i na Zemlji je prisutan s nama u sve dane do svršetks veka (Mt.28,20), kad ne veruje ni u Zemaljsku Srbiju sa srcem joj Kosovom i Metohijom? Nedavno je g. Dačić (v. zvanični sajt RTS, ponedeljak, 3. septembra 2012), izjavio, uz ostalo, novinarima u Osnovnoj školi „Jovan Dučić“ u Beogradu, gde je prisustvovao na početku nove školske godine, dakle pred Srpskom decom: „Hoću da vodim realnu politiku, a ne nebesku Srbiju” (pisao sam mu o toj izjavi otvoreno pismo, 3.9.2012; v. i pre toga Pismo Predsedniku Nikoliću), i time otkrio svoj marksističko-evroamerički, obezboženi i obezličeni tip čoveka i naroda – u samo goloj horizontali, puzećeg bezkičmenjaka, kome je “otac grob”, po Mnogostradalnom Jovu.

I danas, na Pashalne Zadušnice, važi na Kosovu i Metohiji, i sveceloj Srbiji, proročka reč srpskog pesnika:

“Ne može Agaren / i odstupnik / da brani tvoj rod / Niti će palikuća / od požara / da spasava / Iz ropstva misirskog / neće te izvesti/ ruka faraona / Lažni izbavitelj / prečicom vodi / do novog ropstva / i Vavilona.

Manastir Tvrdoš, Hercegovina, 10. mart 2013. + Episkop Atanasije

——————————————————————————————-

УПОЗОРЕЊЕ за СРБСКУ ЈАВНОСТ

11737867_810823789015002_3593500277226691395_n

Поштована браћо,посетиоци сајта

Најављено је неко окупљање невладиних организација испред скупштине у Београду.То окупљање би требало да“пружи подршку“ тзв.групи „мајке Сребрнице“ и покаже како се неко солидарише са њима.Суштина је да се подупре медијска,политичка и правна осуда Србије и Србског народа за геноцид.Ми равногорци се осећамо позвани да дамо мишљење.

Рат је људска трагедија,грађански рат је најтежа трагедија.Дешавају се злочини,тешки и болни,трпе сви.Историска оцена догађаја у Сребрници још није донета,много је нелогичности,лажи и манипулација.Но,извесно је да се одреднице геноцид употребљавају за другачије појаве.

Ми,равногорци,НЕ подржавамо,никакво извињавање у име Србског народа,не прихватамо ни наметање колективне кривице Србима,може било који властодржац да прича шта хоће и ради шта хоће,за то ће му судити народ и историско сећање,али ми РАВНОГОРЦИ никад нећемо прихватити да су нечије жртве теже и веће од наших.Све бива за времена,и власт је за времена, једино је Бог и истина. Нама

Србима Равногорцима судија!

Видимо ,да  режимски медији праве халабуку и познату игру где се циркусом у коме учетвују НВО,Влада,Навијачи и наравно ШЕШЕЉ спрема једна велика превара.Позив Шешеља да његове присталице дођу обучене у црно са четничким заставама је још један покушај овог старог удбиног сарадника да оцрни Равногорски покрет.Оркестрираном нападу на Равногорски покрет придружио се и удбин посленик тзв“пуковник“ Југослав Петрушић.Све ово говори да се спрема медијски удар на Равногорски покрет јер су најновија наручена истраживања агенција показала да би Равногорски покрет ако би изашо на изборе освојио преко 17 посто гласова.То је разлог за напад на нас.Но издржали смо 75 година напада комуниста издржаћемо и ово и изћи јачи.

ЏАБА ВАМ ЈЕ НАРОД НАС СВЕ ВИШЕ ПОДРЖАВА!!!

Са вером у бога за Краља и Отаџбину.

Умро је велики човек

slavko_panovic_27-06-2015

ПОСЛЕДЊА ВЕСТ

Дана 3. јула 2015.г, у 9:45 увече, упокојио се у Господу наш дугогодишњи Председник Српске народне одбране у Америци брат Славко Б. Пановић.

Нажалост, доживео је да само неколико дана понесе титулу почасног и доживотног Председника СНО, после Видовданског конгреса.

Иза њега остаје значајно дело међу Србима Америке и посебно како је домаћински, пожртвовано, марљиво, срчано и стално водио највећу српску националну организацију увек у духу слободарства, православља, традиције и српских националних интереса.

У следећем броју „Слободе“, чији је он био одговорни уредник, више о његовом и животу и делу које је за собом оставио.

Информативна служба

Српске народне одбране

у Америци
Serbian National Defense Council of America,

Дражини четници били Рајко Митић, Бора Станковић, Мија Алексић…

Наиме, многе познате личности биле су припадници четничког покрета на челу с Дражом а међу њима су и кошаркашка легенда Бора Станковић, глумац Мија Алексић, прва Звездина звезда Рајко Митић, али и чувени кошаркашки стручњак Александар Николић, сценариста Новак Новак и многи други.

Самарџић пише да је у јесен 1943. године, после капитулације Италије, дошло до великог прилива интелектуалаца у партизански покрет – они се томе нису обрадовали, напротив, тврди овај историчар.

draza-blagoje-kovac

Послератном погрому избегао је студент Александар Аца Николић, омладинац Штаба 501. Он ће постати један од главних твораца југословенског кошаркашког чуда и вероватно најуспешнији репрезентативни тренер свог доба. Под његовим вођством освојене су прве медаље на европским и светским првенствима шездесетих година.

Још једна кошаркашка легенда, тада студент ветерине, Борислав Бора Станковић, био је београдски равногорски илегалац. Према непровереним информацијама, његовог оца су убили комунисти.

rajko-mitic

Илегалац је био и један од најчувенијих послератних фудбалера – Рајко Митић. Он је био командант бригаде београдских равногорских илегалаца. Спасао се захваљујући фудбалу, а својим преживелим саборцима делио је на стотине бесплатних улазница за утакмице “Црвене звезде”.

Један од најпопуларнијих послератних глумаца Мија Алексић пролеће и лето 1944. године провео је на Гледићким планинама, на курсевима за равногорску омладину.

mija-aleksic

Чувена глумица из шездесетих година Бранка Митић током рата је била члан Женске равногорске организације санитета (ЖРОС) Делиградског корпуса. Председница ЖРОС-а и Југословенске равногорске омладине Делиградског корпуса, Даница Ивковић, ћерка др Ивковића из Алексинца, стрељана је од комуниста 26. новембра 1944. на Бубњу код Ниша.

Глумац Љубиша Бачић био је у пропагандној секцији Чегарског корпуса, која је организовала скечеве и приредбе. У тој секцији налазио се и потоњи чувени глумац Мића Татић, као и још један Нишлија, ништа мање чувени глумац, Живојин Жика Миленковић. Жикин отац Александар, радник Нишке железничке радионице, био је припадник Дражине железничке организације.

zika-milenkovic

Новак Новак (Новаковић), чији је отац, свештеник Јеша Новаковић, после рата стрељан у Крушевцу, дао је Драгутину Добричанину улогу Васе С. Тајчића у култној серији „Позориште у кући”. Кроз тај лик је, колико је то било могуће у оно доба, приказана грађанска класа, коју су уништили комунисти.

– За разлику од осталих бораца, сељака и радника, љекари су, опћенито узевши, као интелектуалци и већ формирани људи теже приступачни преваспитавању у духу народноослободилачке борбе – писао је шеф санитета Врховног штаба, др Гојко Николиш.

Зато је тражио “највишу будност“ према тим лекарима, док је “главно упориште“ медицинске службе и даље било “болничарско особље које је у току ове двогодишње борбе вишеструко доказало своју оданост циљевима НО борбе”.

novak-novak

У то доба, 30. новембра 1943. године, Четврта црногорска бригада је овако извештавала о разлозима стрељања једног дезертера из 6. црногорске бригаде:

“Ми смо судили овом бјегунцу 6. бригаде зато што је био врло опасан тип (интелектуалац) који је ишао код четника…“

Масовним ликвидацијама, нарочито после “ослобођења“, српски народ је тешко осакаћен, што се најбоље уочава по каснијим успесима Дражиних људи који су преживели то “време смрти“.

Тако, Дражин поручник Милисав Шурбатовић у Америци постаје шеф инжењерске екипе пројекта “Аполо 11″. У пројект је, иначе, било укључено још пет српских емиграната. Милорад Драшковић из Београда, шеф Штаба 501 Југословенске равногорске омладине, постао је професор на Стенфорду и директор Архива Хуверовог института.

draza-1

Још један омладинац из Штаба 501, Димитрије Ђорђевић из Београда, био је редовни професор Калифорнијског универзитета и гостујући професор на многим универзитетима, укључујући и Кембриџ. Био је члан Америчког историјског друштва и низа других научних установа. Као и Драшковић, аутор је више научних радова, а његов опис Матхаузена – у који је допао као Дражин четник – спада у најбоље описе овог концентрационог логора.

Оно што су Драшковић и Ђорђевић били у Америци, у Француској је био Бранислав Страњаковић, рођени Ужичанин, Дражин београдски илегалац. Страњаковић је докторирао у Женеви, на теми “Лењин и Трећа интернационала“. Као светски експерт за комунизам, после смрти Бориса Суварина уређивао је часопис “Исток-Запад“, у Паризу. Објавио је више књига, а заједно са Милорадом Драшковићем и „Биографски речник Коминтерне“.

draza-u-dragacevu-1943

Александар Ђокић “Ћоса“ из Сибнице под Космајем, београдски студент, омладинац Штаба 501, завршио је два факултета у Женеви, постао доктор наука и познати научник у Швајцарској.

Пуковник Живан Кнежевић из Београда, шеф Војног кабинета у влади Слободана Јовановића, постао је амерички официр и, уз Дражу, једини Србин носилац највећег америчког одликовања намењеног странцима – Легије заслужних.

Шеф београдских илегалаца, потпуковник Жарко Тодоровић “Валтер“ из Београда, после изласка из Матхаузена 1945. постаће пуковник Легије странаца, а по завршетку војне каријере високи чиновник француске владе.

draza-u-dragacevu-1943-1

Још један четнички официр постао је амерички универзитетски професор: капетан Петар Бубрешко, ратни командант Требињског среза, шеф пропаганде Требињског корпуса и уредник листа „Глас Косова“. Бубрешко је дипломирао француску књижевност на Сорбони, пре рата је био професор француског језика у Требињској гимназији, а после рата на Тексашком универзитету. Познавао је Јована Дучића, а 1951, уз помоћ бившег министра Јована Ђоновића, управо он објављује три до тада непозната дела великог песника: “Стаза поред пута“, “Моји сапутници“ и “Јутра са Леутара“.

Низ оних који су некако измакли џелатима, иако нису емигрирали, почињемо с капетаном др Немањом Вурдељом из санитета Дражине Врховне команде. Он је постао утемељивач неурологије и психијатрије у Војводини. Био је оснивач Катедре за неурологију, психијатрију и медицинску психологију на Универзитету у Новом Саду. Преминуо је 2004, у 97. години живота.

Рат су преживела и два чувена Дражина илегалца из Словеније: Леон Штукељ, најуспешнији спортиста у историји Словеније и Александар Бајт, који ће постати најпознатији словеначки економиста.

(Телеграф)

 

Однос србских интелектуалаца према жртви свога народа и одговор патриотске студентске омладине

 

Поштована професорко Турајлић,

Било нам је изузетно драго читати Ваш интервју о нашој акцији поводом Сребренице на медијском сервису Слободна Европа, јер сваки такав интервју нама показује да смо на часном и добром путу. Не чуди нас што сервисСлободна Европа за наслов свога текста о нашој акцији није узео неку реченицу из интервјуа наше колегинице или нашег писма, на пример – одлазак у Поточаре представља сврставање српских жртава на нижи ранг вредности – и што је Ваше мишљење у односу на студенте имало предност за тај сервис. Јер у својој индоктринираности десило нам се да смо се бавили делима највећег идеолога америчке спољне политике Хенрија Кисинџера, те да нам је он тамо јасно и прецизно објаснио шта сервис Слободна Европа значи за неслободу Европе.

Такође, не чуди нас што Слободна Европа ништа не пише о српским жртвама Сребренице, а кроз своје интервјуе и текстове инсистира на наводном геноциду над Муслиманима у јулу 1995. године, јер толику мржњу према свему српском показују и тиме што студенте из Републике Српске називају студентима из „дела Босне и Херцеговине“. Ах, та геноцидна творевина, Република Српска – ни помена имена достојна!

Но изненађује нас, професорко Турајлић, да један професор Универзитета у Београду (сада у пензији) може допустити себи такав педагошки гаф (хмм, гаф?) да читаву групу од 400 студената, а сада већ преко хиљаду њих, назове „индоктринираним“. Да ли сте Ви разговарали са потписницима или организаторима акције о писму за Сребреницу? Да ли познајете било кога од нас и знате на чему иницијатори акције заснивају своје ставове? Како знате да смо индоктринирани? Само зато што се не слажемо са Вашим мишљењем? Како то да ми петнаест година живимо у јавном дискурсу који је изразито прозападно оријентисан и у којем се спречава, гуши или игнорише све патриотско и национално од културе до политике, а остали смо неиндоктринирани тим дискурсом, за разлику од Вас, који редовно заступате ставове тог дискурса: ко је овде индоктриниран, професорко Турајлић? Нама је много жао када видимо да један професор има такав начин обраћања студентима или „дисквалификације“ истих.

srbijanka-turajlic

У тексту се помиње да „Србија левитира“ и да ми наступамо са десничарских позиција. Не, ми наступамо са позиција љубави према својој држави и своме народу и, што је напад оних који стварају дискурс којега Ви заступате на српски национални интерес већи, тиме су наша љубав и отпор који се из ње рађа јачи. То је једноставан реципроцитет и, ако он не постоји, човек више није слободно биће, него роб. Очигледно је, професорко Турајлић, да дискурс којег Ви заступате, љубав према отаџбини види као, да парафразирамо Маркса, девојку из туђине без прозападне путне исправе коју треба протерати из државе Србије. Очигледно је да је данас у Србији највећи грех волети своју земљу, јер грађанима са тим „грехом“ Ви, и они који заступају Ваш дискурс, без проблема лупите жиг десничара, екстремиста, индоктринираних, ратних хушкача итд.

Кажете да сте „згађени“ нашим писмом. Шта је толико гадно: то што тражимо да Ви и сви они који тврде да се десио геноцид у јулу 1995. признају и геноцид над Србима Сребенице у три године које су претходиле? Зато што тражимо да се неко из Сарајева и представника земаља које доносе антисрпску резолуцију поклони и српским жртвама у Братунцу? Србија је држава у којој избори знају да се дешавају веома често: зар после сваких избора морају нови премијер и председник Србије да се извињавају и клањају у Поточарима, а да нико са друге стране не оде у Братунац. Професорко Турајлић, на такав начин се не долази до искреног помирења, и Ви то добро знате.

bratunacgroblje02

Ми, студенти иницијатори и потписници овога писма, спремни смо први да се поклонимо свакој жртви друге стране ако видимо барем трунку покајања и жеље са друге стране да се стигне до искреног помирења. Реакција Сарајева на хапшење Насера Орића, човека који је лично ископао очи Слободану Илићу, српском судији из Сребенице, и заклао га, показује нам да са друге стране нема никакве жеље за искреним помирењем, већ за константим понижавањем српскога народа. Спремни смо и да поставимо питање које је поставио председник Републике Српске, Милорад Додик: зашто се Сребеница не прогласи местом геноцида над Србима и Муслиманима? Али, професорко Турајлић, Ви нисте спремни да станете иза српских жртава што сте показали непоштовањем нашег писма, макар, само зато што нисте рекли, у складу са својим мишљењем, да грешимо за геноцид, али смо управу за српске жртве. За Вас српске жртве не постоје, то сте показали овим интервјуом. И, молимо Вас, немојте се позивати на пресуде судова у Хагу, јер сте и сами свесни да су те институције изгубиле сваки кредибилитет у очима међународне правде, барем зато што Насер Орић није осуђен за очи Слободана Илића.

Поштована професорко Турајлић, индоктринирани студенти Вас позивају да признате геноцид над српским народом у Сребреници од 1992. до 1995. године и дигнете глас у име њихових несмирених душа. Позивамо Вас у име 3.267 српских душа чији је живот у већини случајева одузет хладним оружјима, дакле, ножевима, бодежима, секирама. Позивамо Вас у име српске деце Сребренице, које злочинац није штедео, у име српских мајки Сребренице, које су живот завршиле са урезаним крстом у пределу абдомена, у име српских мушкараца Сребренице, који су обрезивани у верским обредима. Дакле, убијани, у већини случајева, дугом, тешком и трагичном смрћу. Позивамо Вас да заједно са нама запалите свећу у храму Светога Саве и српским и муслиманским жртвама Сребренице. Само тако ћете показати да сте велики човек, а не само професор у пензији који себи дозвољава овакве педагошке испаде и невеште покушаје дисквалификције студената. С вером у искрено помирење народа на овим просторима, надамо се Вашем прихватању нашег позива.

С поштовањем.

 

САТНИЦА ПРОСЛАВЕ ВИДОВ ДАНА У ЈАГОДИНИ

САТНИЦА

8-8,30  Окупљање у центру ЈА (код фонтане)

8,30 -8,40 постројавање

9,00     улазак у црквену порту

9-9,30 литургија

9,40    марш до споменика борцима ослободилачких ратова у центру Јагодине

10,00   помен и програм

10,40   Дефиле кроз град,формирање ауто колоне.

11,00   Ауто колона пролази кроз град и о0длази на место састанка и заједничког ручка.

11,30   Долазак у Вољавче,састанак а потом заједничка трпеза.

Заборављени српски ослободилац

Први „потукао” Хитлера: Заборављени српски ослободилац

spomenik

Потпуковника Краљеве војске Југославије, Веселина Миситу, врсног обавештајаца, артиљераца, војног аташеа и устаника, који је са малим бројем родољуба учинио све да Лозница и Бања Ковиљача, 31. августа 1941. године, постану први ослобођени градови у поробљеној Европи, више признаје званична историја него град и крај чије је ослобођење предводио и за које је тог дана положио живот.

У Лозници, ни данас, нема ниједне улице која носи његово име. Као утеха, стоји плоча на Робној кући „Јадар“, у спомен њему и устаницима који су тада успели да заробе и 93 немачка војника. Били су то први заробљени фашистички војници са којима су, најчовечније, поступали, прво у Зајачи, а потом у манастиру Чокешини. Српска радикална странка је почетком деведесетих година почела да одаје почаст Мисити, парастосом на његовом гробу, али и јавним указивање на његово и дело његових сабораца. Радикали су подигли и бисту Мисити, уз велике проблеме са тадашњим коалиционим партнерима у власти на државном нивоу, који су чак тражили да буде срушена, што се, ипак, није догодило.

Одмах после петооктобарских промена 2000. године, покренута је иницијатива да Дан ослобођења града, уместо 23. септембра, датума када су га 1944. године партизани ослободили, постане 31. август. Такав предлог није прошао, а као компромисни датум узет је 16. јун, датум када је у Кнежевини Србији Лозница добила статус вароши.

– Потпуковник Мисита није био равногорац, већ врсни официр војске Краљевине Југославије, који је у њој постао најмлађи мајор – каже Зоран Тошић, професор историје, који је са суграђанимом Ивковом Веселиновићем написао књигу о ослободиоцима Лознице из августа 1941. године. – То је био велики датум за читав слободарски свет у Европи, а не само за Лозницу и Србију.

САБОРАЦ

Мисита је боравио у манастиру Троноша, 1937. године, где је упознао јеромонаха Георгија Бојића, који ће му, четири године касније, бити важан ослонац и саборац у ослобођењу Лознице и Бање Ковиљаче. Јеромонах Бојић је, после рата, ухапшен и осуђен на смрт. Стрељан је и, до данас, за гроб му се не зна!

Представници француског Националног фронта у Европском парламенту поднели су данас предлог нове Резолуције о Сребреници

Представници француског Националног фронта у Европском парламенту поднели су данас предлог нове Резолуције о Сребреници којом би се утврдиле тачне историјске чињенице и позвала међународну заједницу на коначно утврђивање историјске истине у Сребреници.

Фотографија корисника Заветници Дијаспора
Представници француског Националног фронта у Европском парламенту поднели су данас предлог нове Резолуције о Сребреници којом би се утврдиле тачне историјске чињенице и позвала међународна заједница на коначно утврђивање историјске истине у Сребреници.

Престижна новинарска награда равногорцу

DSC_9569Новинарка Зорица Глигоријевић из Јагодине,председник одбора за пропаганду Равногорског покрета је овогодишњи добитник награде листа „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ“ за истраживачко новинарство,“Милан Пантић“.Награду је добила за дугогодишњи рад у истраживачком новинарству,као дописник листа „ПОЛИТИКА“,Франфуртских ВЕСТИ и листа „НОВИ ПУТ“ из Јагодине.Иначе Зорица је творац пропагандног плана Равногорског покрета који је омиогућио овогодишњи продор у медије Србије који су годинама за нас равногорце били затворени.Награду је добила за серију чланака о малверзацијама и подмићивању у Компанији за подземну експлоатацију угља у Ресавици.После тих чланака је директор ове компаније ,иначе дела ЕПС-а ,ухапшен у тренутку када је примнао мито од 10000 евра.Директор је био кадар СНС-а.На додели награде били су присутни Душан Марковић председник централне области и Драган Софронијевић.Зорици честитамо а Равногорски покрет се нада даљем побољшању медиског положаја под њеним водством у пропагандном тиму.

DSC_9553 (2)P1040105