Конгрес у селу Ба на Светог Саву 2015

DSCF1129

На Св.Саву 27.01.2015.године одржан је традиционални конгрес Равногорског покрета у селу Ба. Делегати области и региона су се окупили  испред цркве у селу Ба, присуствовали Св.Литургији а потом у сали парохијанског дома љубазношћу мештана одржали радни конгрес.

Радни део конгреса отворио је председник Равногорског покрета Предраг Богићевић, поздравио је делегате укратко изнео виђење ситуације и стања у равногорском покрету. „Равногорски покрет сваким даном јача, формирају се нови одбори следбеника, чланство се увећава, организационо и технички смо постали најјача и једина озбиљно организована патриотска организација. Ова година је за нас равногорце једна од најуспешнијих, спровели смо низ акција и тиме се наметнули као озбиљан фактор са којим сви желе да разговарају и придобију нас као партнере. Ја као председник свима вама обећавам да ће Равногорски покрет наставити овим путем чувајући свој подпуни интегритет и самосталност. Опомињем све оне који имају намеру да Равногорски покрет на овом путу омету, одмах од тога одустану, према њима ће се предузети мере искључење из покрета“. Аплауз присутних делегата је показао подпуно слагање са председниковим говорм.

Потом се скупу обратио командант гарде Миша Весић, који је у сличном тону дао своје виђење неких праваца у развоју Равногорског покрета.За В.Д. председника Западне области именован је Драган Аранђеловић из Боговађе, а Микици Живковићу је потврђена функција Председника колубарског региона. Конгрес је завршен свечаним ручком и песмом . Делегати су се разишли са намером да се поново састану 15.фебруара у Орашцу.

Наша браћа на Малти

10904817_433683076786394_1287399642_n

Равногорски покрет у складу са својим правилом се обратио поверенику за Малту господину Николи Стојанову да дочека наша два брата из месног одбора Шантаровац и пружи им подршку и помоћ. У складу са тим он их је повезао са амбасадором Бобаном Јовановићем који их је дочекао и пружио подршку. Доказ да се Равногорски покрет стара о својим члановима ма где год били је ова фотографија са амбасадором. Свима њима желимо успешан боравак на Малти, доброг здравља и поздрављамо их нашим поздравом

С’вером у Бога за Краља и отаџбину!!!

Делегација Равногорског покрета на отварању канцеларије Краљевине Србије у Београду

10940417_846172398776938_478522055139592741_nНа отварању канцеларије удружења Краљевина Србија у Београду по позиву браће из Краљевине Србије присуствовала је и делегација равногораца.Председник Београдског региона,господин Маријан Манић повео је делегацију коју су чинили Вујошевић Лазар,Арсенијевић Јован,Ђорић Новица,Иван Аздејковић и Новак Драшковић.,Манић Марјан  је разговарао са председником удружења Мариом Мајсторовићем у вези даље сарадње,са секретарем Урошем Парезановићем,чланом Крунског савета др.Ацовићем,Матијом Бећковићем и Костом Чавошким.Сви су изразили поштовање и жељу за даљом што бољом сарадњом  са Равногорским покретом.Договорен је и даљи заједнички рад на територији града Београда а све у циљу васпостављања монархије.

10931289_846172208776957_5777671031608840393_n10603617_846172335443611_6915903931895888686_n10931162_846172622110249_5423516397848583169_n

Опроштајна реч из Отаџбине за чика Перу Милића

Čika Pera

Све нас у Србским земљама као гром је погодила вест да нас је у Паризу напустио  брат Петар Милић, нама драги чика Пера, најстарији србски емигрант.

Србски народ је краља Петра Првог, од милоште и великог поштовања,  звао чика Пера, што је и Његовом Величанству било посебно драго. Наши су славни равногорски преци команданта Горске гарде, војводу опленачког  Николу Калабића,  такође звали чика Пера. Трећег чика Перу имао сам част упознати, са њим се дружити и од њега пуно тога научити. Верујем да ће се он, кад прође митарства, придружити првој  двојици и са њима заједно бдети над Србијом и над србством.

Чика Пера Милић се Господу преставио тек који дан после његове екселенције професора Предрага Симића, некадашњег амбасадора Србије у Паризу, који је србску традицију, културу и обичаје представљао на најбољи начин, баш као и чика Пера који је читавог живота лобирао за нашу земљу. Француско-србско пријатељство неговао је и ширио много боље и искреније од бројних дипломата. Иако је због комунистичког режима био прогнан из своје државе, читав свој живот бринуо је о нашим људима, и за време ратова и после, када су их потресали земљотреси, поплаве…

Ко није имао част познавати Петра Милића, помислио би да је био један од најбогатијих Срба у Француској, с обзиром на то колико је, иако скромног имовинског стања, не жалећи, давао, да се наши људи окупе, саберу, да се традиција настави и празници не забораве. И зато га можемо сврстати у најбогатије Србе, далеко богатије од оних који су скупљали овоземаљско благо. Његов живот осведочава речи србског владике и песника Његоша: „Који знаде довека живети, имао се рашта и родити!“

Младима преносимо аманет да им свако спомињање чика Периног имена буде надахнуће да учине неко добро дело за свој Народ, Отаџбину, Цркву…

У име Равногорског покрета на челу са Предрагом Богићевићем, Козачке станице Благовести, Чувара Карађорђеве Славе те других патриотских и културних организација, породици, пријатељима и поштоваоцима благопочившег чика Пере преносим најискреније саучешће.

Бог душу да му прости!

Покрај земних остатака краља Петра Првог, на Опленцу, у Тополи,

23. јануара 2015. лета Господњег,

Срђан Срећковић.

Разговор са ДСС

10896940_890526190978388_2712157965653368366_n

Равногорски покрет, као државотворан, ујединитељски и најачи патриотски покрет у Србији је почео разговоре са патриотским политичким организацијама. Намера Равногорског покрета је да разговара са свим политичким организацијама која су монархистичке а у циљу стварања јединственог блока према републиканским политичким организацијама. Ови разговори су вођени по наредби председника покрета Предрага Богићевића, да обласни председници ступе у контакт са монархистичким, патриотским организацијама и сњима обаве разговоре. Председник централне области Душан Марковић је почео разговор са ДСС- о.о.Јагодина, почетак разговора је био у пријатељској и братској атмосфери и утврђено је да у много чему имамо заједничко виђање. Разговори се настављају са другим патриотским организацијама и следеће недеље се разговара са „Народним покретом Двери“. Наређење председника покрета је пренето свим О.О.Р.П.Ц.О. и они ће наредних дана почети разговоре. Ови разговори служиће председнику покрета и ЦНК да добију јасну слику са терена и донесу одлуку о даљим активностима у том правцу.

С’ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!

Саопштење

Поштована браћо, ви који пратите наш сајт приметили сте да често избацујемо садржаје регионалних гласила а посебно глас западне Србије „Чачански глас“ и „Нови пут“ гласило поморавског округа. Ове медијске куће су вршећи часно и поштено свој посао, у циљу благовременог и истинитог обавештавања јавности давали простор и пратили активности Равногорског покрета. Ред је да им се захвалмо на професионалном раду и да им пружимо подршку у тренутку када им прети противуставно приватизација. Ако се то деси нестаће и последња могућност да се чује истина у Србији а Србија ће у медијској сфери бити обојена у „ПИНК“ и десиће се исто што и са многобројним приватизацијама. Како су нестала многа наша предузећа и државна богаства и прешла у тајкунске руке то исто прети сада и медијима. Последњи је час да дигнемо глас, пружимо подршку а ако треба јавно протествујемо са новинарима неби ли смо заштитили ово последње Србско добро од тајкунске пљачке.

С’ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!

ДРЖАВНИ ТЕРОР ПРОТИВ ПОРОДИЦЕ ПОВЕРЕНИКА РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА

Чим је на свом сајту Равногорски покрет објавио вест да је г. Ненада Стојанова именовао за свог повереника на острву Малта на којем живи бројна србска заједница, будно око посткомунистичких тлачитеља Србије није дуго чекало да уочи слабу тачку неустрашивог витеза и домаћина: Његову породицу коју у њиховом Качареву, у Банату, надомак Панчева, чине супруга Валентина и кћи Тамара. На њих су насрнули модерни сејмени, утеривачи тобожњих државних дугова који не постоје, тражећи домаћина Ненада Стојанова, са грубомпретњом да ће им конфисковати имовину. Ситница коју су превидели почива на простој чињеници да се та кућа не води на Ненада Стојанова него на његову ташту Десанку Ћатић, рођ. Шћепановић, што је познато свим мештанима.

Овај случај показује да све заоштренији државни терор, којем је у разним видовима изложена огромна већина грађана Србије, све отвореније поприма обележје нескривеног идеолошког рата који премаскирани баштиници комунистичке диктатуре воде против својих политичких неистомишљеника, посебно против следбеника све моћнијег Равногорског покрета.

Равногорски покрет ће све учинити да породицу Ненада Стојанова заштити од безакоња, са чим ће режим убудуће имати да рачуна у мноштву сродних случајева. У том циљу Покрет припрема посебан Одбор за заштиту грађана од безобзирног државног терора.

БОГОЈАВЉЕНСКО ПЛИВАЊЕ НА МАРКОВАЧКОМ ЈЕЗЕРУ

10937370_10205878092499809_1806483595_n

Члан саветодавног одбора Равногорског покрета Срђан Срећковић се уврстио међу победнике на пливању за Часни Крст о Богојављењу. Пливање је одржано на Марковачком језеру у организацији Дејана Лазаревића. Срђан Срећковић Је заступао Равногорски покрет, Чуваре Карађорђеве Славе, Козачку станицу Благовести. Учествовали су припадници елитних јединица КОбри, ПТЈ-а, Гарде и врхунски спортисти.

Равногорци пливали за крст часни

DSCF1061Данас се свуда у Србији и свим српским  земљама пливало за часни крст.У Јагодини,на Багрданском језеру   за часни крст  запливао је и секретар Равногорског покрета  за Србију господин Славољуб Ђурђевић са братом Ненадом Ђурђевићем, осим  њих је пливало још неколико чланова Равногорског покрета о.о.Јагодина.Пред око  хиљаду грађана  који су дошли да пропрате ову манифестацију осим Равногораца пливало је   двадесетпет учесника а међу њима и једна дама.

DSCF0990

Све учеснике  је поздравио председник централне области Р.П Душан Марковић који је пожелео  успех такмичарима а окупљеном народу да следеће године  присуствује пливању за часни крст у Краљевини Србији.

DSCF0956

Технички организатор Чедомир Вучићевић се захвалио окупљенима и такмичарима  а посебно Равногорском покрету који све чешће подржава и организује сличне манифестације, које помажу очувању србске вере  и обичаја.Колачар Александар Јовановић је после сечења колача предао  колач новом колачару  за идућу годину  Равногорском покрету о.о.Јагодина.Секретар Р.П Славољуб Ђурђевић је ову част прихватио са задовољством рекавши „Ми равногорци,смо  чувари наше светле слободарске и витешке традиције почевши од великана као што су  четничке војводе из балканских ратова,генерала Михајловића и садашњег њиховог наследника  председника Р.П. Предрага Богићевића.Данас браћо широм србије и србских земаља наша брћа равногорци  пливају за часни крст  у Чачку,Ваљеву,Лозници,Београду,Лесковцу, Зубином потоку,Бањалуци ,Предору Вишеграду,Подгорици и другим градовима показајући ,мадост и снагу  једне  часне и витешке Србије која тек долази и све снажније тражи своје место у животу наше отаџбине.Са вером у бога  за краља и отаџбину је био узвик који се прломио из стотине грла присутних.Манифестација је завршена богатом трпезом за учеснике и госте а на самом језеру служен је топли шумадијски чај.

Живи били и видели се идуће године!!!

Ко се плаши најјаче патриотске организације у Србији

На позив браће из Зубиног Потока на прославу њихове славе, Равногорски покрет се одазвао и послао делегацију од двадесетпет следбеника. Са намером да подржимо браћу са Косова и покажемо да у овом тешком времену нису сами, пошли смо и стигли до непостојећег граничног прелаза. На прелазу Брњик зауставила нас је гранична полиција Републике Србије и спречила да пређемо „непостојећу границу“. Враћени смо уз пратњу службених лица и возила све до Новог Пазара.

20150114_121540

 

Кад смо затражили објашњење за овакав чин, штуро нам је речено да можемо да пређемо само кад се врати Вучић. Шокирани чињеницом да се наша држава не либи да крши наша уставна права, прихватили смо објашњење полицајаца и њихово лично извињење „да би и они пошли са нама, кад би могли, но имају чврсто наређење да нас не пусте“. Ми се питамо, сада кад цела Србија штеди, кад се просвети, здравству, судству, пензионерима и полицији смањују принадлежности, неко троши новац грађана на аутомобилско гориво пратећи колоном возила један минибус. Каква је то власт која нас се толико плаши, чија је то власт ако спречава најјачи патриотски покрет да оде на славу код своје браће на Косову? Који су и чији интереси одбрањени оваквим поступком? Једно смо сигурни, то није био интерес србског народа.

Ми, Равногорци, питамо се, ко се боји Равногорског покрета?

Да ли нас се боје због снаге, организованости и бројности и наше чврсте намере да заступамо интересе Србије свуда и увек и по сваку цену? Да ли то што смо тренутно снага која најбрже расте у Србији, ову власт чини нервозном па укључује државни апарат репресије да нас спута у одбрани својних вековних права? Да бранимо и одемо на колевку Србства?

Вара се свако ко има намеру да у било ком облику ослаби Србију поклањањем њеног срца непријатељима, и да је могуће да србски народ то може прихватити. Ничији комодитет није пречи од србског народа, и никакве телевизије ни лажна подршка не могу тај народ одвојити од Равногорског покрета од нас достојних наследника идеје генерала Михајловића. Само присуство Равногораца на Косову је често довољно да одбије шиптарски шовинизам. Да смо ми били тамо, не би се десило ништа лоше, пошли смо у миру на славу, а ми Срби, кад идемо на славу, носимо добру намеру и Божију љубав. Пошли смо да посетимо наше православне светиње и пружимо подршку нашој мученичкој цркви на Косову.

Ми, Равногорци, чинимо више од трећине становништва Србије. Која је власт или странка у стању да нас гурне у страну са пута одбране србства? Нико није добио поверење да основна људска права одузме свом народу, као што је то слобода сваког појединца да путује својом земљом, да буде патриота, воли свој народ.

Многи су на власт долазили нашом подршком, и многи су са ње падали кад смо им је ми ускратили. Никакве лажи пропагандних машина не могу да умање утицај Равногорског покрета у народу. Ми смо за србски народ исто што и његове епске песме о слободи, симбол борбе за права и слободу, симбол части и поштења, симбол непоткупљивог патриотизма. Нико од нас Равногораца за то не тражи, и ни од кога и не добија, ни новац, ни положај, ни дневнице, ни станове, ништа.

Ми смо једини који можемо да пред србски народ станемо чиста образа и мирне савести јер га никад нисмо издали ни продали.

Живела Србска Православна Црква! Живео Краљ! Живела Србија и србски народ!

С вером у Бога за Краља и Отаџбину!!!

Равногорци пратили Краља на Опленцу

DSCN0888

Престолонаследник Александар II Карађорђевић посетио је цркву на Опленцу код Тополе.

10801645_415669871935326_7448751004074008915_n

Том приликом чланови Равногорског покрета из Тополе и Аранђеловца, предвођени командантом гарде Централне области Властимиром Чоловићем, дочекала је престолонаследника, као и увек. Делегација Равногораца из ова два града је пратила Краља и на служби у цркви. Поново су заставе Р.П. пратиле свога Краља, истовремено се вијорећи и на многобројним другим местима широм Србије и Косова.

Живела Србија, живео Краљ!!!

Равногорци славили Србску нову годину на Малти

 

10487476_10205547901555878_6743500367101232140_n 10455198_706512689447182_3994217283222895174_n

У организацији Српског културног и информативног центра на Малти
дочекана је Православна нова година.

Наиме, чланови Српске заједнице, Равногорског Покрета и Српског клуба
СОКО који славе Нову годину по јулијанском календару, са својим гостима
провеселили су се у ресторану Ђанлукас у Мости. Са гостима из
Аустралије, Мађарске, Француске и наравно Малте, уз пријатан музички
програм и традиционалну српску кухињу, певало се до зоре.

У име Равногорског Покрета Нову годину је честитао Ненад Стојанов, повереник
Равногорског Покрета за Малту, подсетивши да су је и раније овде
славили војници Краљеве војске. Нову годину је присустнима честитао и
Бобан Јовановић, директор СКИЦ-а и амбасадор Канцеларије за дијаспору,
речима:

“ Кад год чујем стихове песме ТАМО ДАЛЕКО, у мени се пробуди
успомена на свога деду и његове саборце који су у Првом Светском Рату
отишли тамо далеко и страдали да би се вратили и васкрснули Србију. Ми
који смо такође далеко од своје земље морамо се сетити речи великог
Иве Андрића који каже: Удаљеност је за љубав исто што и ветар за ватру
- малу гаси, а велику распламсава. Наша љубав према Мајци Србији није
мања, напротив, рапламсава је јер смо даље, и сваког дана сва више.
Свим Србима широм Света желим срећну и успешну Нову годину.“

Прослављена Србска нова година у Ресавско-Поморавском региону

DSCF0809

И ове године, Равногорски покрет је са браћом дочекао Србску нову годину. Част да организује прославу припала је ове године Месном одбору Шантаровац.

Ресавско-поморавски регион традиционално прославља Нову годину тако што организацију поверава свом најбољем месном одбору. Председник Централне области г. Душан Марковић је проценио да у оштрој конкуренцији са м.о. Винорача, м.о. Сиоковац и м.о. Деоница, ту част ове године заслужује м.о. Шантровац.   Отварајући радни део новогодишњег окупљања, председник је истакао да се ове године врло тешко одлучио, али је његову одлуку определило то што се током године м.о. Шантаровац исказао у више акција.

Позиву браће из Шантровца одазвала се и делегација једног од најмлађих одбора у Р.П. – браћа из Рековца. Њих је предводио председник о.о. Рековац г. Славољуб Ђурђевић.

У свом говору посебно је похвалио рад општинског одбора Деспотовац који је у овој години увећао број месних одбора и чланство,  и то тако да се оно утростручило. Зато их је наградио златном захвалницом за изузетан рад на ширењу равногорске идеје.

DSCF0800

Награду је примио Славиша Стојановић, председник о.о. Деспотовац. За посебне заслуге, дугогодишњем члану Равногорског покрета Славиши Деспотовићу  додељено је звање потпредседника Централне области Равногорског покрета. Он ће својим искуством и знањем помагати председнику Централне области на развоју покрета и јачању равногорске идеје.

DSCF0803

Господин Деспотовић се у емотивном говору захвалио на признању и говор завршио речима: „У овој години у оваквој Србији, а следеће у монархији!“

Славље се уз богату трпезу наставило до касно у ноћ, када су наша браћа отишла у своје градове, да наставе са ширењем равногорске идеје.

 

 

Паметан, Честит и омиљен, неподобан комунистичкој власти

Мештани села Печеног су сазнали за пуцање свог Учитеља Миливоја Глушице, проналазе му гроб, ископавају Тело омиљеног учитеља, преносе га на носилима и сахрањују у сеоском гробљу, где и данас почива.

Окружни суд у Краљеву, као ванпарнични, у већу састављеном од судија: Драгослава Зимоњића, председника већа, Цмиљке Младеновић и Илије Зиндовића, чланова већа, у предмету предлагача Наталије Гавриловић из Рибнице, ради рехабилитације сада покојног Миливоја Глушице из Печенога, по одржаној расправи 28 . маја 2008. године у присуству подносиоца захтева донео је Решење којим се усваја захтев за рехабилитацију Наталије Гавриловић њеног оца, покојног Миливоја Глушице, ја утврђује се да је рехабилитовано лице било жртва прогона и насиља из политичких разлога.

У образложењу се каже како је Наталија 14. марта 2008. године поднела захтев за рехабилитацију покојног Миливоја, у којем је навела да је њен отац рођен 1901. године у Никшићу, да је основну школу и малу матуру завршио у Никшићу, а потом Учитељску школу у Скопљу. У свом захтеву за рехабилитацију кћерка Наталија, данас учитељица у пензији, наводи се да се ја Миливоја у Македонији оженио учитељицом Загорком Тешић из Крагујевца, са којом је касније имао четворо деце. Заједно су 1940. године, као први учитељи, дошли на службу у новоотворену школу у Печеногу, где су их мештани лепо примили.

Мобилизација и рад са младима
После непуне године дана по доласку Печеног Миливоја бива мобилисан и одлази у рат, као резервни капетан прве класе, али га заробљавају Немци у Битољу. Успева да побегне из логора у позајмљеном цивилном оделу свога кума и поново долази у Печеног, где наставља да ради као учитељ и заједно са мештанима преживљава немачки злочин паљења 60 кућа и убијање 26 мештана.
Новембра 1944. године ангажује га Прва чета четничке бригаде команданта Мила Васића да у Милавчићу код Краљева обавља предвојничку обуку за омладинце од 16 до 18 година. Пред долазак Црвене армије и партизанских јединица у околину Краљева на распуста омладинце саветујући им да иду својим кућама и да се чувају јер, како им је објаснио, тешка времена долазе.После ослобођења Краљева, 28. новембра 1944. године, Миливоје одлази у просторије ОЗНА и пријављује се новој власти партизанској, која се бојала да на, као угледна личност и учитељ, не позове омладину у Четнички покрет. Свакога дана, после тога, морао је да се пријављује, али на крају ипак бива ухапшен, па затворске дане проводи у Врњачкој Бањи, Трстенику, потом и у Краљеву, где је стрељан без суђења између 8. и 9. децембра 1944. године на Грдичкој Коси (Садашње Немачко гробље). Пре тога, од његове супруге, мајке предлагача, нове власти су захтевале да прикупи 500 потписа грађана, као гаранцију да учитељ није учинио никаква злодела за време рата и да се неће прикључити четничком покрету.То је учињено и сакупљено је и 1.600 потписа. Међутим, у време предаје потписа, 9. децембра 1944. године, на улазу у зграду Озне затекла је списак стрељаних претходне ноћи, међу њима било је и име њеног супруга, где је поред његовог имена писало образложење да као народни непријатељ није требало да сарађује са домаћим издајницима. По извршеном стрељању мештани села су тело омиљеног учитеља ископали и пренели га и сахранили У месном гробљу села Печеног.

САМОХРАНА МАЈКА СА ЧЕТВОРО ДЕЦЕ
Загорка после смрти Миливојеве, 20. фебруара 1945. године, бива премештена у село Самаила, потом у Милочај, где остаје уради пензије 1958. године. О њеном животу после смрти очеве, како каже Наталија у свом захтеву, нећу ни да пишем, и о њеној патњи да отхрани четворо деце без оца. Довољан је исказ Сведока и моја изјава да је мој отац помагао народу, да је спасао многе животе и да није био сарадник окупатора. Никаква документа о његовој смрти не могу да вам приложим јер их никада нисмо ни добили.
У вези са овим случајем је извео доказе југ увидом у документацију неопходну ја саслушањем сведока Милована Мијаиловића из Краљева и Вере Петровић из Печенога, па је оценом изведених доказа нашао да је захтев предлагача за рехабилитацију Основан.

ЗВАНИЧНА ОДЛУКА – СТРЕЉАН БЕЗ КРИВИЦЕ
У сада већ званичној одлуци Окружног суда у Краљеву, која би требало да исправи неправду учињену и потомцима колико-толико надомести вишедеценијске патње, што није могуће, каже се да је покојни Миливоје Глушица рођен 1901. године и живео је у Печеногу код Краљева, све уради стрељања. Био је по занимању учитељ, током Другог светског рата није био припадник било које војне формације, нити је био политички и идеолошки опредељен. Из исправа и исказа саслушаних Сведока произилази да је Миливоје стрељан без посебно утврђене кривице, јер је одбио понуду нове власти да организује обуку за омладинце предвојничку, предаје по њиховом плану са образложењем да се, као официр Војске Краљевине Југославије, Заклео сам Краљу отаџбини. Посебно на основу изведених доказа утврђено је да није Миливоја није чинио никакве злочине, нити било какво дело против народа и државе, а у складу са законом о кривичним делима. Све напред наведено потврђује да против сада покојног Миливоја није вођен поступак одговарајући какав се води против осумњичених за неко кажњиво дело, које би га чинило народне непријатељем, нити је о томе донесена одлука надлежног органа, па су испуњени услови самим тим из чл 5. ст . 3. Закона о рехабилитацији Миливоја Глушице, каже се у судској одлуци.

текст Иван Рајовић

Равногорски покрет се захваљује аутору на уступљеном тексту.

Саучешће са Француском и њеним народом

Равногорски покрет изражава згражавање над неразумним и нељудским чином исламских фундаменталиста  у Паризу. Убиство 12 француских новинара терористички је чин безумља који је погодио целу Европу.

Ми, Срби, шест векова се боримо против фундаменталистичког Ислама. Вековима смо од њега бранили јужну капију Европе. Зато смо сада, када је тим лудилом погођен и наш традиционални пријатељ француски народ, посебно осетљиви на чињеницу да је нападнут један од најтолерантнијих народа у Европи, колевка културе и лепоте.

Ми, РАВНОГОРЦИ, Француској дугујемо много. У доба Великог рата, српско-француско братство ковало се на Солунском фронту. У време после Другог светског рата многе србске главе су се избавиле комунистичког терора захваљујући томе што су Француска и француски пријатељи Србе прихватали као своје. Чувена „четничка мајка“, баба Дара, држала је своју кафану баш у Паризу.

Пријатељском француском народу изражавамо најдубље саучешће, а породицама невиних жртава дубоку жалост због губитка који су претрпеле.

Слава великом ФРАНЦУСКОМ НАРОДУ, СЛАВА НЕВИНИМ ЖРТВАМА!

Председник Равногорског покрета

Предраг Богићевић