КАКО ЈЕ ЧИЧА ДРАЖА СЛАВИО ВАСКРС: Четничка борба и патње су Богом дани!

Draza-Mihajlovic-uskrs-620x350

Четнички ђенерал и током Другог светског рата, по шумама и горама, обележавао је Васкрс и наређивао својим војницима и старешинама да обавезно посте и причешћују се. На дан једног од најрадоснијих хришћанских празника – Васкрса, ђенерал Дража прослављао је овај празник у ратном вихору Другог светског рата, усред борби против окупатора и комуниста, пре него што је замењен… 1. мајом, 29. новембром, 22. децембром и сличним датумима, Васкрс је, уз Божић, био један од два највећа празника, како у народу, тако и у војсци. Ово је важило и током Другог светког рата. Дражина Врховна команда је најпре издавала расписе поводом Ускршњег поста.
На пример, ово је Дражина наредба свим јединицама од 22. фебруара 1944:

”Пошто ускоро наступа Васкршњи пост, наређујем да се обавезно пости прва и последња недеља. Понављам, прва и последња недеља. Ово важи за све старешине и војнике. Последње недеље да се обави причест обавезно за све.”

Касније, Дража је добио низ извештаја о причешћу четника, а истовремено и народа. Уз причест је често организована заклетва регрута који пре рата нису служили војску, тј. који нису имали прилике да се закуну на верност краљу и отаџбини.
За Васкрс 1944. један од највећих скупова организовала је Динарска четничка дивизија. О њему је псиао један од три листа динарске равногорске омладине, ”Глас Српства”:

”На други дан Васкрса одржан је на Далматинском Косову митинг српске националне омладине са Тромеђе. На митинг је дошла омладина из свих крајева, као и представници омладине из свих крајева ове области (Босанске Крајине, Лике и Далмације). На митингу је учествовало око 5.000 омладинаца и омладинки. Митингу су присуствовали војни и цивилни представници Динарске четничке области.”

narodni-zbor-i-priredba-na-Dinari-govori-Djujic

Фото: Милослав Самарџић/Албум ђенерала Драже

Васкршњу посланицу за 1944. годину, Дража је послао свим јединицама 15. априла. Она гласи:

”Свима старешинама и војницима наше храбре војске честитам наступајуће светле празнике Христовог Воскрсења са жељом за скоро срећно окончање праведне борбе коју водимо већ четврту годину. Нека нам свима ови светли празници Христовог Воскресења дају нове подстреке да изборимо коначну победу за добро нашег народа и омиљеног Краља, који на својим младим плећима у иностранству носи тешки терет брига и послова за свој народ, своју земљу, и нека нам свима ови празници донесу још елана, снаге и слоге, да истрајемо до коначне победе, од које ће зависити будућност народа. Пребродили смо много времена и много тешкоћа и остало је још кратко време до освитка слободе. Доћи ће бољи дани целом народу.

Јунаци, ви сте дугим и тешким борбама до сада задивили цео свет. Надам се и с правом очекујем да ће ваша јуначка срца и челичне мишице и од сада показати да сте били достојни дивљења и поштовања. Наш народ од вас очекује слободу. Од вас треба покољења да живе. Јунаци, будите поносни и горди што нам је судбина доделила овај тешки задатак, али задатак пун славе и части. Само напред, победа је наша. Тешкоће су пролазне. Ја сам са вама.

Христос Воскресе, јунаци!

Да живи Његово Величанство краљ Петар Други!”
После неког времена, по приспећу одговора са свих страна, Дража би поново слао распис свим командантима. Примера ради, ово је његов распис од 26. априла 1944. године:

”Поводом васкршњих честитки свима изражавам своју најтоплију благодарност. Нарочито ме радује што јасно видим готовост и крајњу решеност на све напоре за опште добро Краља и народа. Бићу веран тумач ове одлучности код Његовог Величанства Краља Петра Другог, нашег Врховног команданта. Издржаћемо и победићемо, само напред. Да живи Његово Величанство Краљ Петар Други! Да живи Краљевина Југославија!”
Дражина Ускршћа посланица за 1945. годину спада у ред најважнијих докумената из Другог светског рата и она ће једном заузети почасно место у војним антологијама.

Васкрс и Ђурђевдан 1945. пали су истог дана, 6. маја. Четничка главнина налазила се на планини Битовњи у Босни. Дражина посланица је прочитана пред свим стројевима. У тој краткој поруци изузетног ефекта, он је први пут проговорио о васкрсавању и небеској победи ­ победи за ”потоње” нараштаје, која очекује страдалнике на Христовом путу:

”Продужићемо и данас ка постављеном циљу. Тачно у 11 часова, све колоне ће се зауставити на местима где се буду нашле. У сећању на дан васкрса Богочовека, помолићемо се Богу. Свештеници ће одржати кратку службу Божју. А онда, покрет даље.

Наша борба и наше патње су за права човека Богом дана. То је пут Господа Исуса Христа на коме је и он страдао, али и васкрсао. Векови то нису променили ни оборили, неће ни појаве данашњице.

Ми можемо у тој борби и изгинути; али је њена победа сигурна, победа и благодети за преживеле и потоње.

Уверен у вашу решеност да истрајете до краја, ја вам упућујем, драги моји саборци, мој поздрав:
Христос воскресе!”‘

”Ваистину воскресе!” ­ одјекнуло је планином, и колоне су наставиле покрет према Србији. Истог дана радио станица Врховне команде, коју је и даље водио мајор Јоже Певец, добила је депешу од генерала Миодрага Дамјановића из Италије. Англоамериканци су питали где су четници, шта раде и колико их има. Дража је одговорио: ”У планинама Босне продужавамо борбу против сада једног мање непријатеља”.

 

(Телеграф.рс)

Напиши коментар