СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ – СЛАВА

11002505_10206881979396364_909888681965672754_nСрпска Православна Црква 3.маја прославља повратак Светих моштију Владике Николаја Српског и Свеправославног у Србију. Свети Николај Српски упокојио се 18.марта 1956. године у изгнаству у Америци. Сахрањен је у манастиру Светог Саве Либертвилу 27. марта. Тек 1991. године његове мошти враћене су у Србију коју је толико волео, да је на његовој сахрани један угледан човек изјавио: „Кад је овакав човек толико волео српски народ – мора да и тај народ нешто вреди“.

Највећи црквени беседник 20. века и данас нам се обраћа. А да ли га ми чујемо:

“Сваки који се издиже, биће понижен, а који се понизује биће подигнут” (Лука 14, 11). Од свих заповести Господњих, Срби су најрадије и најчешће газили ову заповест. Борба за првенство међутим доносила им је градобитне поразе и ударце. И после осамсто година искуства и учења Срби ни до данас нису научили ту једино спасавајућу за њих заповест Христову. Зато и стоје, сваке деценије или две, пред градобитном страхом“.

„Власт је велико искушење, и мало је њих који могу одолети томе искушењу, Одолевају само они који знају да су слуге Твоје, у подножју ногу Твојих“.

„Морамо бити изузетно опрезни и пажљиви. Врло је опасно искључивати било старо било ново.
Христос је показао савршен пример целом човечанству, како се старе и нове вредности могу у животу остварити у идеалном јединству и хармонији“.

„Много је боље мислити да ће наша смрт доћи пре краја света неголи крај света пре наше смрти“.

„Кајемо се и за све оне који све славе а свеце псују, крсту се клањају а крст псују, црквом се хвале а у цркву не иду, српство величају а Србе цепају, државом се поносе а државу штете…
Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе“!

„Ова светска држава водиће најогорченију борбу против Христа и Његове Цркве. Јер уједначитељима људи, народа и вера, највише ће сметати Христос, неуједначитељ и неуједначиви…
Како би се могла уједначити истина са лажју? Лаж се не противи овом уједначењу, она га тражи, али јој се истина противи“.

„Историја Цркве пуна је муке и невоље и гоњења и издајства и крви и зноја. Али радост све гута, све заглушује, све осветљава. Глас радости надвишава све остале гласове. Човече, и сине човечји, ако имаш радости, имаш и вере. Умукне ли у теби глас радости, дижи се и поправљај веру у себи“.

„Историја нам пружа сведочанства, огромна попут планина, да је Црква увек слабила када је чинила уступке своје духовне снаге било којој пролазној светској сили…
Црква је та која треба да даје дух државном уређењу, а не да га имитира“.

„Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ, твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.
Услиши Господе молитву праведника Твојих Саве и Немање за грешни народ и спаси народ, јер је народ Твој, иако је и грешан“.

„Господе Боже милостиви, опрости нама Србима грехе наше, поврати нам слободу, и дај нам снаге да у слободи прославимо Тебе као никада и нико. Амин“.

На фотографијама: дочек моштију Светог Николаја на аеродрому у Београду и неколико мање познатих фотографија Светог Николаја из периода живота у Америци и Лондону. Године 1953-54.

10421253_10206881989356613_2604689072923290166_n

 

 

 

 

 

 

Напиши коментар