За крст часни и слободу златну

Cika-neki-22Каква ми је сврха од тога што сам жив, ходам земљом и удишем ваздух ако се човеком не могу назвати? Шта је то човек? Како се постаје и опстаје човек?
Човек је људско биће, створено по наличју свога Творца – Господа. Човек је Икона Божија. Има ли шта лепше од Божије творевине? НЕМА! Само је Господ умео да створи најлепши и најмириснији врт, а то је свет, и да у њега смести самога човека. Господ је свакоме од нас подарио…таленте како бисмо се развијали и напредовали у…моралном, интелектуалном и социјалном смислу. Свако је по свом рођењу слободан да живи и управља својим животом по спопственом нахођењу. Па ипак, сваки појединац припада народу, а сваки народ има своју културу, традицију и обичаје, што све заједно чини национални индетитет тог народа. Као што је лична карта доказ нашег личног индетитета, тако је национални индетитет доказ нашег постојања и припадања једном народу. За сваког човека битно је да зна своје порекло, где су му корени.
Током минулих векова народ се селио и тражио боље место за живот. Настањивао се тамо где је сматрао да је земљиште најплодније, трава најзеленија, вода најпиткија, ваздух најчистији. Један од првих који је сматрао да клима и природна средина утичу на човека, а самим тим и одређују одлучујуће карактеристике једног народа, био је наш познати географ Јован Цвијић. Он је сматрао да је човек екосензобилно биће.
Свако треба да буде поносан на своју националну припадност и слободан у њеном испољавању. Ја волим свој народ-српски. Поносан сам на своје претке јер имам чиме да се дичим. За Србе кажу да су мали, пркосан и ратнички народ а ја кажем да су Срби небески народ. Небеска Србија, Србија је рајска, миомирна, красна као ружа мајска.
Далеког лета Господњег, на Видовдан, 28. јуна 1389. године, великомученик косовски кнез Лазар заједно са својим косовским витезовима и мученицима, подарио нам је небеску Србију. Оставио нам је светли пример свога опредељења: „Радије и нестати као људи, него опстати као нељуди. Јер човек и мртав није мртав пред Богом живим“
Наша славна историја препуна је храбрих и часних људи који своје животе положилии уградили у камен темељац националног идентитета. „Нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје“ (Јн. 15, 12-13). То су речи светог јеванђеља Христовог. Тим речима руководили су се свети кнез Лазар и храбри борци за КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ. Ђенерал Драгољуб – Дража Михаиловић, човек војник, заклео се Богу и краљу да ће живот свој дати за своју отаџбину и за свој народ. „Са вером у Бога, за краља и отаџбину“, одзвањало је при сваком јуришу у борбу. „Ој, Србијо, пуна си јунака, ретко такве рађа мајка. Карађорђе и војвода Степа, Србија их овенчала лепа.“ Сваки педаљ српске земље у прошлости је био Косово поље. Та иста земља по којој ми сада ходамо представља Свету земљу, јер је натопљена мученичком и јуначком крвљу. Па опет, упркос мучеништву и напаћености, та иста земља Србија изнова и изнова је рађала цветна поља , родне њиве, зрело воће, потоцима би текла бистра и студена вода. Увек би се из пепела уздизала и рађала нова поколења, нови нараштаји који су добијали право на бољу и светлију будућност.
Ми смо само једно од тих покољења која имају право на бољу будућност. Али исто тако имамо и обавезу како према својим потомцима тако и прама прецима који су нам извојевали и оставили слободу на земљу.
Сада више него икада морамо бити сложни, духовно и национално јединствени – достојни својих предака. Увек и на сваком месту поносити се својим пореклом, својом химном и грбом своје државе. Јер и у самом грбу духовна и световна власт обједињене су под једном круном – круном Немањића. Морамо се борити речима, аргументима, стрпљивошћу и смиреношћу како би коначно сунце превде спустило свој зрак на место које деценијама представља највећу тајну у нашој новијој историји. А онда ће на том месту замирисати тамјан да окади српског новомученика.
Господ је рекао:
„Ја сам ПУТ, ИСТИНА и ЖИВОТ, КО ХОДИ ЗА МНОМ, НЕЋЕ ХОДИТИ ПО ТАМИ“ (Јн. 14, 6).
Шта је време којим меримо овоземаљске догађаје наспрем вечности којој сви тежимо? Зло никада није било вечно. Оно може имати само категорију привременог, док је само Божија правда вечна. Будимо стрпљиви. Стрпљени и спасени. Господ ће показати праведни и истинити пут. Нека Господ Бог да да се српски барјак поносно вијори увек и свагда, да Срби буду јединствени, сложни, поносни и да у њиховим срцима увек пламти косовски завет: ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!

Напиши коментар